Dobar rod, slaba računica – pšenica ponovo ne donosi zaradu ratarima

Žetva pšenice u Srbiji je završena, a prvi rezultati pokazuju da je ovogodišnji rod u većini proizvodnih područja bio dobar. Prinosi su se, u zavisnosti od agrotehnike i vremenskih uslova, kretali uglavnom između šest i osam tona po hektaru, dok je kvalitet zrna u velikom broju slučajeva zadovoljio očekivanja.

Ipak, dobar rod nije doneo i zadovoljstvo proizvođačima. Razlog je otkupna cena, koja se kreće oko 20 do 23 dinara po kilogramu, što je, prema oceni poljoprivrednika, nedovoljno da pokrije sve troškove proizvodnje.

Od jesenje setve do žetve, ratari su se suočili sa visokim cenama semena, mineralnog đubriva, zaštitnih sredstava, goriva i mehanizacije. Kada se na to dodaju troškovi zakupa zemljišta i sezonskih radova, mnogi ističu da je ovogodišnja proizvodnja donela minimalnu zaradu ili je u pojedinim slučajevima završena bez ikakve ekonomske koristi.

Poljoprivrednici upozoravaju da nije dovoljno samo ostvariti visok prinos. Ukoliko cena pšenice ne prati rast troškova proizvodnje, sve je teže planirati narednu setvu i ulagati u modernizaciju proizvodnje. Zbog toga mnogi već sada razmišljaju o smanjenju površina pod pšenicom i okretanju drugim kulturama koje bi mogle doneti bolju ekonomsku računicu.

Stručnjaci, s druge strane, podsećaju da je pšenica strateška poljoprivredna kultura i da stabilna proizvodnja zavisi ne samo od vremenskih uslova, već i od predvidivog tržišta. Dok god proizvođači ne budu mogli unapred da planiraju isplativost proizvodnje, nezadovoljstvo će se iz godine u godinu ponavljati, bez obzira na to da li je rod prosečan ili rekordan.

Ovogodišnja žetva tako je još jednom pokazala da dobar prinos sam po sebi nije dovoljan. Za većinu ratara najvažnije pitanje ostaje isto – da li će cena pšenice omogućiti da se od njihovog rada može pristojno živeti i ulagati u narednu proizvodnu sezonu.

Šabac reporter