Stara hirurgija – priča o nedovršenoj brizi

Mesto na kom je 1826. godine otvorena prva šabačka bolnica nikada nije sa sigurnošću utvrđeno. Istoričari, međutim, veruju da se nalazila tamo gde je 1865. podignuta nova bolnička zgrada. Taj objekat bio je znatno veći i savremeniji za svoje vreme – sa četiri bolesničke sobe i ukupno 64 kreveta. Ipak, ni takvi uslovi nisu bili dovoljni za rastući grad i okolna naselja.

Zbog toga je do Drugog svetskog rata bolnica funkcionisala i u iznajmljenoj kući apotekara Koste Nikolića, a nakon Prvog svetskog rata kapaciteti su privremeno proširivani barakama dobijenim iz ratnih reparacija. I pored svih tih napora, bilo je jasno da je Šapcu potrebna potpuno nova bolnička zgrada.

Izgradnja je započeta uoči Drugog svetskog rata, ali je ubrzo prekinuta. Objekat je ostao nedovršen, podignut tek do krova, i tako je godinama stajao kao nemi svedok prekinutih planova. Danas je ta zgrada poznata kao „stara hirurgija“ – napuštena i zapuštena, sa neizvesnom sudbinom i dugim čekanjem na obnovu.

O tome koliko je njena izgradnja bila važna, svedoči i zapis novina „Vreme“ iz januara 1942. godine. U tekstu se navodi da je tadašnji predsednik šabačke opštine, Branko Petrović, svestan da nema mogućnosti za dobijanje kredita, pokušao da pronađe rešenje oslanjajući se na solidarnost stanovništva Podrinja. Kako je u Šabac stigla pošiljka od 30 vagona šećera, predložio je da se cena privremeno poveća za četiri dinara po kilogramu. Tako bi se, kako je procenio, obezbedila tačno ona suma koja je nedostajala za završetak bolnice – 1.200.000 dinara.

Predlog je naišao na podršku građana. Prikupljeni novac deponovan je u filijali Hipotekarne banke u Šapcu i korišćen isključivo za finansiranje radova. Zahvaljujući tome, nova bolnička zgrada je privedena nameni.

Izgrađena u obliku izduženog slova, predstavljala je najveći objekat u Podrinju tog doba. Sa oko osamdeset prostorija, parnim grejanjem, liftom, centralnim i dva pomoćna stepeništa, bila je simbol napretka i zajedničkog napora čitavog kraja.