Suša menja pravila setve pšenice: Kako pripremiti leju kada zemlja nema dovoljno vlage?

Klasično oranje u suvoj zemlji može da napravi više problema nego koristi. Stručnjaci preporučuju racionalniju obradu, očuvanje preostale vlage i strpljenje do povoljnijih uslova za setvu.

Manje nepotrebnih prolaza, više sačuvane vlage

U uslovima izražene suše, klasično oranje na teškim zemljištima često ostavlja krupne, tvrde grudve koje je kasnije teško usitniti. Dodatni prolazi tada povećavaju troškove goriva, troše vreme i mogu doprineti gubitku preostale vlage.

Jedno od mogućih rešenja je redukovana obrada, odnosno plića obrada teškim tanjiračama ili odgovarajućim oruđima za razrivanje zemljišta. U zavisnosti od tipa zemljišta, prethodnog useva i količine žetvenih ostataka, obrada na približno 10–15 centimetara može biti racionalnija od klasičnog dubokog oranja. To, međutim, nije univerzalno pravilo: ako je zemljište jako zbijeno ili ima velikih količina kukuruzovine, postupak mora biti prilagođen konkretnoj parceli.

Cilj je da se dobije ujednačen površinski sloj u koji se seme može pravilno položiti, bez nepotrebnog isušivanja dubljih delova zemljišta. Redukovana obrada nije zamena za svaku vrstu oranja, već mogućnost koju treba razmotriti kada suša onemogućava kvalitetnu klasičnu obradu.

Nije isto ako je prethodni usev bio kukuruz ili suncokret

Priprema zemljišta u velikoj meri zavisi od prethodnog useva. Posle suncokreta često postoji problem duboko isušenog zemljišta, dok posle kukuruza veliku prepreku mogu predstavljati količina i raspored žetvenih ostataka.

Kod kukuruzovine je važno da biljni ostaci budu dobro usitnjeni i ravnomerno raspoređeni. U suprotnom, sejalica može da ih povlači i nagomilava, zbog čega seme neće biti ravnomerno položeno u zemlju. To kasnije dovodi do neujednačenog nicanja i različitog razvoja biljaka.

Na parcelama sa manje ostataka, gde struktura zemljišta to dozvoljava, treba izbegavati suvišne operacije i prednost dati jednostavnijem sistemu pripreme. Nakon obrade važno je smanjiti gubitak vlage i obezbediti dobar kontakt semena sa zemljištem.

Fina leja ne znači da zemlja mora biti pretvorena u prah

Jedna od čestih grešaka u pripremi za setvu jeste preterano usitnjavanje zemlje. U uslovima suše to može da stvori prividno lepu setvenu površinu, ali ne i najbolje uslove za klijanje.

Dobra setvena leja treba da bude ravna i ujednačena, sa dovoljno sitnim površinskim slojem, ali i sa stabilnom strukturom ispod njega. Prekomerno usitnjena zemlja može biti podložnija stvaranju pokorice posle kiše, dok prevelike grudve otežavaju pravilno polaganje semena.

Zato predsetvenu pripremu treba obaviti samo onoliko koliko je neophodno. Odgovarajući valjak, ukoliko ga konkretni uslovi i sistem obrade zahtevaju, može pomoći u uspostavljanju boljeg kontakta zemljišta i semena. Ipak, ni valjanje ne treba obavljati mehanički i bez procene vlažnosti i strukture zemljišta.

Setva u suvu zemlju ili čekanje kiše?

Ovo je verovatno najvažnija odluka ovogodišnje setve. Kalendarski rok sam po sebi nije garancija uspešnog useva. Ako seme završi u potpuno suvom sloju, neće moći da započne klijanje dok ne dobije dovoljno vode. Ako se, međutim, položi preduboko u pokušaju da se dosegne vlaga, nicanje može biti otežano, usporeno i neujednačeno.

Zbog toga pre setve treba proveriti vlažnost na dubini na kojoj će se seme zaista naći. Ako je zemljište suvo i na toj dubini, a značajnije padavine nisu izvesne, opravdano je razmotriti odlaganje setve dok se uslovi ne poprave.

Stručnjaci upozoravaju da setva u ekstremno suvo zemljište nosi veliki rizik, posebno kada nema dovoljno vlage ni u dubljim slojevima. Ne postoji jedna količina padavina koja će biti dovoljna za svaku njivu: potrebna vlaga zavisi od tipa zemljišta, prethodne isušenosti, dubine kvašenja i stanja parcele.

Nakon kiše, zemljištu treba dati vremena da postigne odgovarajuću vlažnost za obradu. Ulazak teškom mehanizacijom dok je zemlja previše mokra može dovesti do sabijanja i narušavanja strukture.

Đubrenje ne treba određivati napamet

Priprema leje podrazumeva i pravilno planiranje ishrane pšenice. Osnovu za izbor vrste i količine mineralnih đubriva treba da predstavlja agrohemijska analiza zemljišta, a ne navika da se svake godine primenjuje ista količina.

Fosfor i kalijum važni su za razvoj korena i funkcionisanje biljke, dok se potrebe za azotom određuju prema plodnosti zemljišta, planiranom prinosu i ukupnoj strategiji đubrenja. Ni veća količina đubriva ne može da nadoknadi nedostatak vode.

U uslovima suše posebno je važno racionalno raspolagati novcem: nepotrebni prolazi, prekomerna obrada i đubrenje bez jasne osnove povećavaju ulaganja, a ne garantuju bolji prinos.

Najvažniji savet za ratare

U ovakvim uslovima nema univerzalnog recepta koji važi za svaku njivu. Najbolji pristup je da se sačuva preostala vlaga, smanji broj nepotrebnih prolaza, žetveni ostaci ravnomerno rasporede i setveni sloj pripremi samo do mere koja omogućava kvalitetnu setvu.

Ako je zemlja pretvrda, a seme nema uslove za klijanje, insistiranje na kalendarskom roku može doneti više štete nego koristi. S druge strane, kada se vlaga pojavi i zemljište postane pogodno za rad, važno je pravovremeno obaviti pripremu i setvu, bez nepotrebnog odlaganja.

Ovogodišnji zadatak ratara nije samo da poseju pšenicu u roku, već da stvore uslove da ona ravnomerno nikne i uđe u zimu sa dobrim potencijalom za razvoj. U sušnoj jeseni, pravilna procena stanja zemljišta može biti važnija od broja prolaza traktorom.

M.S.