Nacrt Plana kvaliteta vazduha otvorio ključna pitanja poverenja u institucije: „Plan je dobar, ali bez realizacije ostaje mrtvo slovo na papiru“

Gradska uprava Šapca predstavila je Nacrt Plana kvaliteta vazduha za period 2026–2031, dokument koji bi u narednih šest godina trebalo da definiše smernice i konkretne mere za smanjenje zagađenja. Javna rasprava održana 28. novembra u Centru za stručno usavršavanje okupila je predstavnike uprave, izrađivače plana, ekološka udruženja, građane i pojedine industrijske subjekte. Ipak, odsustvo predstavnika Ministarstva za zaštitu životne sredine i oštar ton diskusije otvorili su nova pitanja – pre svega ona o poverenju javnosti u institucije i kapacitete grada da plan zaista i sprovede.

Plan je izradila novosadska agencija Avila Project, uz saradnju radne grupe koju je imenovao gradonačelnik, a koju čine stručnjaci iz oblasti urbanizma, javnog zdravlja, komunalnih delatnosti i javnih preduzeća. Na javnoj raspravi plan su predstavili rukovodilac projekta dr Sunčica Vještica i saradnik na projektu MSc Slobodan Spasić. Do 8. decembra traje javni uvid, a primedbe se dostavljaju pisarnici Gradske uprave.

Građani nezadovoljni: „Plan je dobar, ali ko će ga sprovesti?“

Iako se većina učesnika složila da je plan tehnički dobro urađen, rasprava je vrlo brzo skrenula ka središnjem problemu – nedostatku poverenja u gradske institucije i njihovoj stvarnoj spremnosti da preuzmu odgovornost.

Maja Lukić, jedna od učesnica javne rasprave, ocenila je da je „plan detaljno urađen“ i da je „vidljiva potreba ljudi da zaista dođe do neke promene“, ali dodaje i sumnju da će se dokument sprovoditi. „Postoji bojazan da gradska uprava neće ništa uraditi povodom ovog plana, nismo imali dobru saradnju sa gradskom upravom“, rekla je.

Sličan ton imala je i Ljupka Stanković iz udruženja Mame Šapca, koja je istakla da je na raspravu došlo „nedovoljno građana, nažalost, i pored svih apela“, te podvukla da se izostanak predstavnika Ministarstva može tumačiti kao „odsustvo volje da se stvarno nešto promeni“. Dodala je da njen cilj nije kritika radi kritike: „Trudila sam se sve vreme da apelujem na njih da shvate da u ovoj borbi moramo da budemo zajedno… da ovaj plan, kada se usvoji, ne bude samo puko slovo na papiru, već da zaista krenemo da radimo da svima nama bude bolje.“

Sumnje u kapacitete: jedan inspektor, manji budžet

Posebnu zabrinutost izazvalo je saznanje da Šabac ima samo jednog inspektora za zaštitu životne sredine, dok su sredstva za zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove u budžetu za 2026. godinu dodatno smanjena. Građani su s pravom pitali: kako očekivati sprovođenje ambicioznih mera bez osnovnih kadrovskih i finansijskih resursa?

Ovo pitanje otvorilo je i širu polemiku o budžetu potrebnom za realizaciju mera iz samog nacrta plana. Dr Sunčica Vještica istakla je da autori dokumenta nisu bili zaduženi za budžetsko planiranje: „Pravilnik ne propisuje budžet. Tema našeg posla bila je da uradimo dokument koji ima elemente iz Pravilnika. Sve ostalo nije predmet ovog dokumenta… Ne možemo da stojimo iza toga da li je budžet grada usaglašen sa merama.“ Naglasila je i da „definisanje budžeta nije bio radni zadatak izrađivača“.

Industrija kao partner ili prepreka?

Važno mesto u raspravi zauzela je i industrija, čiji su predstavnici bili prisutni. Slobodan Spasić ponudio je drugačiji ugao posmatranja – ne kroz sankcije, već kroz saradnju. „Ako mi ne možemo privredu da ‘nateramo’ na nešto, ajmo da je motivišemo da bude društveno odgovorna. Hajde da razvijamo koncepte društveno odgovornog ponašanja i društveno odgovornih poslovanja“, rekao je, dodajući da postoji „prilika da industrija i gradska uprava, kao celine, zajedno rade“ na unapređenju životne sredine.

Učesnici su poručili da bez koordinacije – između grada, industrije, zdravstvenih institucija, inspekcija i građana – nijedan plan, ma koliko kvalitetan bio, ne može dati rezultate.

Šira pitanja isplivala na površinu

Ono što je trebalo da bude tehnička rasprava o nacrtu plana, pretvorilo se u širu debatu o funkcionisanju gradske uprave, Zavoda za javno zdravlje i odnosa prema građanima. Plan je, kako je zaključeno, probudio dugo potiskivane teme koje tište lokalnu zajednicu.

Uprkos skepticizmu, autori plana ocenili su kao značajan pomak to što su prvi put dobili konkretne predloge građana. To, kako je rekla dr Vještica, predstavlja važan korak u izgradnji participativnog procesa.

Nacrt Plana kvaliteta vazduha Šapca nesumnjivo je dokument koji postavlja jasne ciljeve i metodološki prati propise. Međutim, ključni test tek predstoji – a on ne leži u glomaznim tabelama, već u političkoj volji, institucionalnim kapacitetima i spremnosti da se donete odluke sprovedu.

Za sada, utisak velikog dela građana može se sažeti jednom rečenicom sa rasprave: „Plan je dobar, ali džabe i najbolji plan ako nema realizacije.“

Šabac reporter

Zabranjeno je kopiranje ili distribucija ovog teksta bez navođenja izvora i linka ka originalu.