Emisije „Šabačkog radara“ nestale sa Jutjuba, a mediji se posle izbora utrkuju ko će više da izveštava o studentima

Emisije „Šabačkog radara“, koje su se emitovale na TV Mačva, postale su nedostupne na Jutjub kanalu ove televizije u nedelju uveče, neposredno nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. U javnosti su se ubrzo pojavila pitanja da li je reč o tehničkom problemu ili namernom uklanjanju sadržaja i pokušaju da se iz digitalnog prostora uklone tragovi prethodnog izveštavanja.

Nakon pet dana, urednica i voditeljka emisije Nina Kuburević oglasila se na Instagramu, navodeći da je Jutjub kanal oboren i da bi emisije, prema njenim tvrdnjama, trebalo da budu vraćene.

Ipak, ostaje pitanje koje je otvorilo dodatne nedoumice: ako je kanal zaista oboren, kako to da su nestale upravo emisije „Šabačkog radara“? Da li je uklanjanje sadržaja posledica problema sa kanalom ili posebne odluke o uklanjanju određenih emisija? Ko je odgovoran za njihovo čuvanje i eventualno vraćanje?

TV Mačva dobila 6,6 miliona dinara iz gradskog budžeta

Slučaj TV Mačva nije važan samo zbog nedostupnih emisija. Ova televizija, odnosno kompanija Infomačva, našla se i u centru pitanja o dodeli javnog novca za medijske projekte u Šapcu.

Prema rešenju Grada Šapca o raspodeli sredstava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2026. godinu, kompaniji Infomačva dodeljeno je 6,6 miliona dinara za projekat „Sportska riznica Šapca“. Reč je o najvećem pojedinačnom iznosu dodeljenom na tom konkursu.

Infomačva je povezana sa kompanijom Best Media Team, koja je povezana sa izdavačima tabloida Alo i Informer. Osnovana je u januaru 2026. godine, a portal macvatv.rs upisan je u Registar medija 3. aprila, nešto više od mesec dana pre nego što je Grad 8. maja raspisao konkurs.

Ova kompanija počela je da distribuira program TV Mačva u kablovskom sistemu Telekoma. Međutim, otvoreno je pitanje na osnovu kog pravnog osnova se program distribuira i da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za pružanje televizijske usluge. Prema javno dostupnim podacima, potrebno je razjasniti i status pružaoca medijske usluge u odgovarajućim registrima, kao i pravni osnov za emitovanje programa.

Šabac je, inače, kasnio sa raspisivanjem medijskog konkursa više od dva meseca, pošto je zakonski rok bio 1. mart, a poziv za medije objavljen je tek 8. maja.

ANEM podneo krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Šapca

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) podnela je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Šapca Aleksandra Pajića i nepoznatih lica iz Gradske uprave zbog dodele 6,6 miliona dinara kompaniji Infomačva.

Kako je naveo ANEM, portal macvatv.rs u trenutku raspisivanja konkursa i donošenja rešenja o raspodeli sredstava nije imao objavljene osnovne podatke u impresumu. Prema navodima iz prijave, odgovorni u Gradskoj upravi trebalo je da zatraže dopunu nepotpune dokumentacije ili da prijavu odbace ukoliko nisu bili ispunjeni propisani uslovi.

Prijava se odnosi i na rešenje koje je gradonačelnik Aleksandar Pajić potpisao 16. jula 2026. godine, kojim su Infomačvi dodeljena sredstva za projekat „Sportska riznica Šapca“. ANEM u krivičnoj prijavi ukazuje na sumnju da je tom odlukom kompaniji pribavljena protivpravna imovinska korist.

Dve godine studentskih protesta, šetnji i tišine u medijima

Ovaj slučaj otvara i šire pitanje odnosa lokalnih medija prema studentskom pokretu u Šapcu.

Gotovo dve godine studenti su organizovali proteste, šetnje i okupljanja. Građani su pešačili, vozili bicikle, organizovali dočeke i obezbeđivali prenoćišta onima koji su prolazili kroz grad. Svakog dana ispred Šabačke gimnazije održavano je i 16 minuta tišine u znak sećanja na žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Dok se sve to događalo, značajan deo lokalne medijske scene o studentskim aktivnostima izveštavao je malo ili nimalo. Za proteste, okupljanja i poruke studenata često nije bilo prostora, iako su se odvijali pred očima građana i predstavljali važan deo javnog života grada.

Tišina nije bila samo deo komemorativnih okupljanja. Ona se, u velikoj meri, osećala i u lokalnim medijima.

A onda su održani izbori i usledila je pobeda Studentske liste.

Odjednom, studenti su ponovo postali tema. Mediji koji ranije nisu pratili njihove aktivnosti sada objavljuju snimke slavlja, prenose saopštenja i izveštavaju o njihovim porukama. Kao da je odjednom otvoren prostor koji je do juče bio zatvoren.

Kada promena okolnosti promeni i uređivačku politiku

Naravno, mediji imaju pravo da menjaju uređivačku politiku, da preispituju ranije odluke i da počnu da izveštavaju o događajima kojima ranije nisu posvećivali pažnju. Ali takav zaokret ne briše pitanje zašto su studentske aktivnosti toliko dugo bile izostavljene iz njihovog izveštavanja.

Nije problem u tome što danas pišu o studentima. Naprotiv, studentski pokret i događaji koji su obeležili prethodne dve godine zaslužuju da budu deo javnog prostora. Problem je u tome što su mnogi građani mesecima gledali kako se njihovi protesti, šetnje i okupljanja odvijaju, dok su u medijima izostajali ili dobijali nedovoljno pažnje.

Sada, kada je izborni rezultat promenio političku sliku, prostor za studente odjednom postoji. Objave se nižu, prenose se njihove poruke i beleži slavlje. Zato je sasvim legitimno postaviti pitanje da li je reč o stvarnoj promeni odnosa prema javnosti ili o prilagođavanju novim okolnostima.

Slučaj emisija „Šabačkog radara“ dodatno pojačava te nedoumice. Dok se čeka objašnjenje zbog čega su postale nedostupne na Jutjubu, ostaje i pitanje odgovornosti za sadržaj koji je ranije emitovan, naročito kada je reč o načinu na koji su predstavljani građani koji su učestvovali u protestima.

Lokalni mediji ne postoje zbog vlasti, političkih stranaka ili trenutnih pobednika. Njihova uloga je da informišu građane, prate događaje od javnog značaja i otvaraju prostor za različite stavove, bez obzira na to ko je na vlasti, a ko u opoziciji.

Zato je tužno gledati kako se odnos prema istim događajima menja u zavisnosti od političkog trenutka. Još je tužnije kada građani koji su gotovo dve godine bili svedoci protesta i okupljanja danas mogu da se zapitaju zašto je ono što se dešavalo pred njihovim očima tek sada postalo vredno medijske pažnje.

Jer javnost nije tu samo kada je politički isplativo izveštavati o njoj. A mediji koji danas otkrivaju studente trebalo je da ih vide i onda kada njihovi protesti nisu donosili političke poene.