Danas je Miholjdan: Praznik za koji se vezuju brojni običaji i narodna verovanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. oktobra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, hrišćanskom svetitelju koji je život proveo u molitvi, postu i samoći. Miholjdan je i jedna od krsnih slava u Srbiji, a u narodnoj tradiciji povezuje se sa završetkom jesenjih radova, dolaskom hladnijih dana i takozvanim miholjskim letom.

Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, naročito ona koja se odnose na vremenske prilike i pripremu domaćinstva za zimu.

Miholjdan se u crkvenom smislu povezuje sa verom, strpljenjem i odricanjem od materijalnih dobara.

Običaji i verovanja za Miholjdan

U narodnom kalendaru Miholjdan označava vreme kada se završavaju jesenji poljoprivredni poslovi i domaćinstva pripremaju za zimu.

Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo započinjati velike poslove, već privesti kraju ono što je ranije započeto. U pojedinim krajevima običaj je da se izbegavaju teški kućni poslovi, a dan posveti porodici i molitvi.

Za Miholjdan su vezana i verovanja o vremenu. Nekada se smatralo da sunčan i topao Miholjdan nagoveštava produžetak lepog vremena, dok su kiša i hladnoća tumačene kao znak da se zima približava.

Ovaj praznik posebno se povezuje sa miholjskim letom, periodom toplog i sunčanog vremena tokom jeseni. Ipak, miholjsko leto nije vezano za tačno određen datum i ne javlja se svake godine u isto vreme.