KVADRAT U BEOGRADU SKUPLJI OD KVADRATA NA AZURNOJ OBALI: DA LI SU CENE NEKRETNINA U SRBIJI REALNE?

Rast cena stanova, niska kupovna moć građana, demografski sunovrat i ekonomska stvarnost koja sve više odudara od zvaničnih statističkih pokazatelja otvaraju pitanje: ko u Srbiji zaista može da kupi stan i na osnovu čega se formiraju cene kvadratnog metra?

Srbija se godinama suočava sa ozbiljnim demografskim problemima. Stanovništvo stari, mladi odlaze, a sve je manje ljudi koji mogu da zasnuju porodicu i reše stambeno pitanje bez višedecenijskog zaduživanja. Istovremeno, cene nekretnina rastu brže od mogućnosti velikog dela građana.

Prema podacima za prvu polovinu 2026. godine, prosečna cena kvadratnog metra stana u Beogradu dostigla je oko 3.219 evra, dok su u najskupljim gradskim opštinama i novogradnji cene znatno više. Za poređenje, bruto domaći proizvod po stanovniku Srbije za 2025. godinu iznosio je oko 15.262 dolara. Ovi pokazatelji sami po sebi ne daju potpunu sliku, ali jasno ukazuju na nesrazmeru između ekonomske snage zemlje i cena stambenog prostora.

Posebno je zanimljivo poređenje sa pojedinim lokacijama na Azurnoj obali, gde se mogu pronaći nekretnine po cenama uporedivim sa beogradskim, a ponegde i nižim. Postavlja se logično pitanje: kako je moguće da kvadrat u prestonici zemlje sa znatno nižim životnim standardom bude konkurentan cenama na jednoj od najatraktivnijih evropskih turističkih destinacija?

Na cenu nekretnina utiču brojni faktori – troškovi izgradnje, lokacija, ponuda i potražnja, investicioni kapital, ali i očekivanja kupaca. Međutim, kada cene postanu nedostupne ljudima koji u toj zemlji žive i zarađuju, opravdano je postaviti pitanje da li je reč o zdravom tržištu ili o sistemu u kojem se nekretnine sve više tretiraju kao sredstvo za čuvanje i uvećanje kapitala.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se Srbija suočava i sa pitanjima institucionalnog poverenja, transparentnosti finansijskih tokova i međunarodnog nadzora u oblasti sprečavanja pranja novca. U takvom ambijentu, neophodno je da nadležne institucije jasno objasne poreklo investicionog kapitala i mehanizme kontrole tržišta.

Zato pitanje realnosti cena kvadratnog metra nije samo ekonomsko pitanje. Ono je i pitanje demografije, socijalne stabilnosti i budućnosti društva.

Ako prosečan građanin Srbije ne može da kupi stan od svog rada, kome je onda namenjeno tržište nekretnina u Srbiji?

I možda najvažnije: da li su cene kvadrata odraz stvarne ekonomske snage zemlje ili pokazatelj dubokog raskoraka između bogatstva koje se u Srbiji stvara i standarda u kojem živi većina njenih građana?

Šabac reporter