Lipolištani očistili stari dom kulture i prostor oko njega: Nadaju se da će ponovo okupljati selo

Bager, nekoliko sati rada i dobra volja meštana bili su dovoljni da prostor oko starog doma kulture u Lipolistu, koji je godinama bio zapušten i više podsećao na smetlište nego na mesto okupljanja, počne da dobija drugačiji izgled. Meštani su odlučili da uzmu stvar u svoje ruke i očiste dvorište i unutrašnjost doma, nadajući se da su time stvoreni preduslovi da se u dogledno vreme i institucije ponovo aktiviraju, a Mesna zajednica i Grad Šabac uključe u vraćanje ovog prostora njegovoj nekadašnjoj nameni.

Za stanovnike Lipolista ovo nije samo stara zgrada. Dom kulture, građen šezdesetih godina, decenijama je bio središte društvenog i kulturnog života sela, ali i mesto susreta stanovnika okolnih mesta. Tu su se održavale igranke, filmske projekcije, pozorišne predstave, takmičenja u recitovanju i brojni drugi programi.

U toj sali počinjala su prijateljstva, rađale se prve ljubavi, sklapala poznanstva, ali i dešavali rastanci. Zato je pogled na zapušteni dom kod mnogih budio tugu, ali i sećanja na vreme kada su njegova vrata bila otvorena za sve.

Među onima koje je uređenje posebno obradovalo je Dragana Vasić, rođena u Lipolistu, koja je u ovom selu odrasla, školovala se i započela svoj radni vek upravo u domu kulture.

„Odgajana sam, odškolovana i radila u Lipolistu. Završila sam Ekonomsku školu i počela da radim ovde, u našem domu. Danas sam jako, jako uzbuđena kada gledam kako naši meštani sve ovo sređuju. Ovo je nekada bila sala za bioskopske projekcije i igranke, a ovde su se održavala i takmičenja u recitovanju“, priseća se Dragana.

Kaže da je i sama učestvovala u kulturnim aktivnostima i da je kao devojka dolazila da čisti i uređuje centar sela.

„Bila sam veoma aktivna. Sećam se kada smo kao omladinci dolazili da čistimo centar Lipolista i održavamo ovaj prostor. Mnogo mi je drago što sam dočekala da naši meštani ponovo urede ovo mesto, da liči na nešto. Ovde sam radila oko 16 godina, a kasnije sam prešla u drugu prostoriju koju je opština izgradila. Potom sam premeštena u Šabac, gde sam dočekala penziju. Lepo danas uživam u njoj, a posebno mi je drago kada vidim da se nešto lepo dešava u mom Lipolistu“, kaže Dragana.

Za mnoge meštane ulazak u dom bio je povratak u mladost. Sa sećanjima na nekadašnje igranke, filmove i druženja, stigla je i tuga zbog toga što je prostor toliko dugo bio zapušten. Ipak, sada kada su videli prve rezultate zajedničkog rada, ne kriju zadovoljstvo što je neko konačno pokrenuo promenu.

Jer za Lipolištane, ovaj dom nije samo deo prošlosti. On je deo njihovih života, uspomena i zajedničkog identiteta. Voleli bi da ponovo bude mesto na koje će dolaziti nove generacije, baš kao što su nekada dolazili njihovi roditelji i oni sami.

Šabac reporter