Šabac u vrhu po kvalitetu života – ali građani poručuju: „Stvarnost je drugačija“

Preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana, koje sprovodi Ekonomski fakultet u Nišu uz podršku projekta UR Wise finansiranog od strane Evropske unije, pokazali su da se Šabac nalazi među vodećim gradovima u Srbiji prema kvalitetu života. Grad je, prema tim podacima, zauzeo jedno od prva tri mesta u kategorijama digitalne pismenosti, mobilnosti i pristupačnosti, kao i socijalne inkluzije i jednakosti.

Ipak, koliko se ovi rezultati poklapaju sa stvarnim iskustvom građana?

Upravo tim povodom, sproveli smo anketu na našim društvenim mrežama, pozivajući sugrađane da podele svoje mišljenje – da li je Šabac zaista jedan od najboljih gradova za život u Srbiji.

Odziv je bio veliki, a komentari brojni i raznoliki – kako na Instagramu, tako i na Fejsbuku.

Dok pojedini građani ističu prednosti života u Šapcu, poput blizine prirode, reke Save, Mačve i Pocerine, dostupnosti sadržaja i mogućnosti da se grad lako obiđe peške ili biciklom, značajan broj komentara ukazuje na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Najčešće zamerke odnose se na zagađenje vazduha i reke, nedostatak kulturnih i društvenih dešavanja, kao i opšti utisak da je grad „mrtav“. Građani su takođe ukazali na problem parkiranja, čistoće i stanja u zdravstvenim ustanovama.

„Grad je sa tradicijom, pored reke, sa planinom u blizini, sa dosta zelenila i velikim potencijalom. Uz bolju organizaciju, mogao bi da zasija za nekoliko godina“, navodi jedna sugrađanka, dok druga dodaje: „Volim svoj grad, ali da je baš u samom vrhu za život – nije. Zagađenje je veliki problem.“

Bilo je i onih koji sa dozom nostalgije posmatraju Šabac, ističući da je nekada bio uređeniji, življi i bogatiji sadržajima – sa više kulturnih događaja, lokala i programa za decu.

Istraživanje Ekonomskog fakulteta obuhvatilo je deset ključnih kategorija koje utiču na kvalitet života, a građani su kao najvažnije izdvojili bezbednost i zdravstvenu zaštitu, zatim obrazovanje i ljudski kapital, dok je treće mesto zauzela spremnost na usvajanje digitalnih tehnologija.

Kako je najavljeno, naredni koraci uključuju istraživanje među privrednicima i dalje unapređenje metodologije, kako bi se dobio konačni Indeks najboljih gradova Srbije, koji bi mogao poslužiti donosiocima odluka za unapređenje lokalnih politika.

Rezultati su, čini se, otvorili važno pitanje – da li statistika zaista oslikava realnost, ili su iskustva građana ipak drugačija.

Šabac reporter