Valentinovo ili Dan zaljubljenih

Četrnaesti februar u svetu se proslavlja kao Dan zaljubljenih ili Valentinovo. Postoji više legendi o nastanku ovog praznika, ali se zna da potiče još iz vremena starih Rimljana.

Po najčešćoj verziji, nazvan je po svešteniku Valentinu iz trećeg veka nove ere, koji je, uprkos zabrani, tajno venčavao zaljubljene parove.

Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije Drugi.

Veruje se da je pogubljen jer je Klaudije smatrao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i nije želeo da se oni žene dok traju ratovi, dok se biskup Valentin protivio tome i organizovao tajna venčanja za koja je Klaudije saznao. Zbog toga je bačen u tamnicu i smrtno kažnjen 14. februara.

Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.

Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi).