Analiza: Koliko se isplati proizvodnja kupine u Srbiji 2026. godine?

Proizvodnja kupine u Srbiji već godinama opstaje zahvaljujući upornosti proizvođača, a ne ekonomskoj izvesnosti. Dok su cene repromaterijala, goriva i radne snage u stalnom porastu, otkupna cena i dalje ostaje neizvesna sve do početka berbe. Zbog toga je pitanje isplativosti postalo ključno za budućnost ove proizvodnje.

Kao primer uzet je dobro održavan zasad sa prinosom od 15 tona po hektaru, što se smatra realnim prinosom u većini intenzivnih zasada.

Procenjeni troškovi proizvodnje po hektaru:

Rezidba i vezivanje – 120.000 dinara

Mineralna đubriva i prihrana – 140.000 dinara

Sredstva za zaštitu – 110.000 dinara

Gorivo i mehanizacija – 70.000 dinara

Navodnjavanje i električna energija – 40.000 dinara

Berba (oko 30 dinara po kilogramu) – 450.000 dinara

Ambalaža, transport i ostali troškovi – 120.000 dinara

Ukupni direktni troškovi proizvodnje iznose približno 1.050.000 dinara po hektaru.

Na osnovu ovakve računice, minimalna cena koja pokriva troškove proizvodnje iznosi oko 70 dinara po kilogramu. Međutim, kada se uračunaju amortizacija zasada, mehanizacije, zakup zemljišta, kamate i zarada samog proizvođača, realna ekonomska cena proizvodnje dostiže 90 do 100 dinara po kilogramu.

Šta to znači u praksi?

Ukoliko je prinos 15 tona po hektaru:

Pri ceni od 80 dinara prihod iznosi 1.200.000 dinara. Nakon plaćenih troškova ostaje svega oko 150.000 dinara, što je nedovoljno za obnovu proizvodnje i zaradu tokom cele godine.

Pri ceni od 100 dinara prihod je 1.500.000 dinara, a dobit oko 450.000 dinara. To je već prihvatljiv rezultat, ali samo ako je prinos dobar i nema većih vremenskih nepogoda.

Pri ceni od 120 dinara prihod dostiže 1.800.000 dinara, a dobit oko 750.000 dinara, što omogućava nova ulaganja, obnavljanje zasada i sigurnije poslovanje.

Najveći rizik ostaje činjenica da proizvođači sve navedene troškove prave mesecima pre nego što saznaju koliko će njihov proizvod vredeti. U godini kada su suša, grad ili bolesti smanjili prinos na 10 do 12 tona po hektaru, čak ni otkupna cena od 100 dinara ne garantuje zadovoljavajuću zaradu.

Zbog toga mnogi voćari smatraju da je za dugoročnu održivost proizvodnje neophodna minimalna otkupna cena od najmanje 120 dinara po kilogramu, uz stabilnije uslove na tržištu i veću predvidivost otkupa.

U suprotnom, nastaviće se trend krčenja zasada i odustajanja od proizvodnje, što bi moglo značajno da umanji mesto Srbije na evropskoj mapi proizvođača kupine.

Napomena: Ova računica je orijentaciona i zasniva se na tipičnom komercijalnom zasadu sa prinosom od 15 t/ha. Stvarni troškovi i dobit mogu značajno da variraju u zavisnosti od prinosa, angažovanja porodične radne snage, načina gajenja i lokalnih uslova.

Šabac reporter