Vaskršnji utorak, narodna verovanja i običaji

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Vaskrs slave tri dana. U kalendaru SPC su crvenim slovom obeleženi Vaskrs - nedelja, Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Praznovanjem Vaskrsenja hrišćani naglašavaju svoju veru i pobedu života nad smrću.
 
Treći dan praznovanja zove se i Vodeni, Svetli utorak, a po verovanju se smatra i najsrećnijim danom u godini. Prema verovanju, sve što se na ovaj dan započne biće uspešno, dete rođeno tog dana biće dugovečno i blagosloveno. Veruje da je dobro tog dana krenuti na put, i da će put biti uspešan, bez prepreka i sa lepim ishodom.

Prema narodnom verovanju, to je jedini dobar utorak u godini. Dobro je ići u posetu ili krenuti na put. U nekim selima se danas održavaju svadbe, jer se veruje da će mladenci poživeti srećno, dugovečno i imati mnogo dece. Stariji ljudi veruju i da će ukoliko je uveče na Svetlu sredu nebo zvezdano, godina biti izuzetno rodna.
 
Predanje kaže da su u nedelju rano, pre zore, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle sa spremljenim mirom na Hristov grob.
 
Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren bio je odvaljen, a grob prazan. Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, s licem kao munja i odelom belim kao sneg.

Stražari vojnici bili su ukočeni od straha, a onda im se obratio anđeo: "Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao... Idite brže i kažite učenicima njegovim da je vaskrsao".