Da li će ovaj slučaj konačno biti rešen? Pismo čitateljke koja godinama čeka odgovor o kanalizacionom priključku za oca sa invaliditetom

Redakciji Šabac Reportera obratila se čitateljka koja tvrdi da već godinama pokušava da reši pitanje kanalizacionog priključka za svog oca, osobu sa 100 odsto invaliditetom. Kako navodi, i pored više razgovora sa nadležnima, dostavljene dokumentacije i spremnosti da sama snosi troškove priključka, konačna odluka još nije doneta.

Ovim putem javno pitamo JKP „Vodovod Šabac“ – u kojoj fazi se nalazi ovaj predmet i zbog čega postupak traje toliko dugo? Ukoliko postoje pravne ili tehničke prepreke, da li će o tome podnosilac zahteva konačno dobiti zvaničan odgovor?

Pismo koje je stiglo na adresu naše redakcije prenosimo u celosti:

"PRE NEKOLIKO GODINA OBRATILA SAM SE JKP „VODOVOD ŠABAC“ sa zahtevom da mom ocu, koji je osoba sa 100% invaliditetom, odobre priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
Priključak za vodu je odobren.
Kada je reč o kanalizacionom priključku, tadašnji pravnik, gospodin Ljubomir Peranović, rekao mi je da sačekam nekoliko meseci jer će Upravni odbor, kako mi je rečeno, verovatno odobriti i taj priključak.
Sačekala sam.
Potom sam ponovo došla, sa svom potrebnom dokumentacijom, i predala sve što je od mene traženo.
I onda počinje višemesečno čekanje.
Kada sam se raspitivala šta se dešava sa zahtevom, dobijala sam različita objašnjenja: od toga da odluka još nije doneta, da Upravni odbor nije zasedao, do toga da će „biti rešeno“.
Meseci su prolazili.
U međuvremenu je gospodin Peranović postao direktor, pa sam ponovo razgovarala sa njim.
Tada sam rekla:
„U redu. Više ne tražim da priključak bude besplatan. Samo mi omogućite da ga platim.“
Iako je moj otac osoba sa 100% invaliditetom, bila sam spremna da platim oko 650 evra, samo da se ovaj problem konačno reši.
Ni tada nije bilo rešenja.
Kao razlog je navedeno to što se na istoj parceli nalazi i poslovni prostor, uz mogućnost da bi taj objekat eventualno mogao biti neovlašćeno priključen na kanalizacionu mrežu.
Pristala sam i na predloženo rešenje.
Rečeno mi je da treba da potpišem saglasnost kojom bih se obavezala da prijavim eventualno neovlašćeno priključenje poslovnog prostora.
Rečeno mi je i da će saglasnost biti pripremljena i da treba samo da dođem da je potpišem.
Prošli su meseci.
Pre dva meseca rečeno mi je da će nova pravnica pripremiti saglasnost i da treba samo da dođem na potpis.
I dalje čekam.
ZATO SADA JAVNO PITAM:
ŠTA JE PROBLEM?
Šta je potrebno da čovek sa 100% invaliditetom dobije priključak na kanalizacionu mrežu i da o njegovom zahtevu bude doneta jasna i konačna odluka?
Da li je prihvatljivo da postupak po zahtevu građanina traje mesecima, uz stalna objašnjenja da će „biti rešeno“, a da rešenja nema?
Ne tražim političku ili bilo kakvu drugu protekciju.
Tražim da o zahtevu mog oca bude doneta jasna, obrazložena i konačna odluka.
Ako postoji pravna ili tehnička prepreka — recite koja je.
Ako postoji dokument koji nedostaje — recite koji.
Ako priključak nije moguć — recite zbog čega nije moguć i navedite pravni osnov.
Ako je moguć — omogućite ga.
Toliko je jednostavno.
Ne tvrdim da je ovaj postupak odlagan zbog bilo čije političke pripadnosti.
Upravo zato i tražim od nadležnih da javno i jasno objasne zbog čega postupak toliko dugo traje.
Zato se pitam:
DA LI SU GRAĐANI KOJI NE IDU U „ĆACILEND“ ŠATORE, KOJI NISU STRANAČKI AKTIVNI I KOJI NE PRIPADAJU NIJEDNOJ POLITIČKOJ OPCIJI — GRAĐANI DRUGOG REDA?
Da li se prava građana danas mere time kome pripadaju i sa kim stoje?
Ili smo svi jednaki pred institucijama?
Ja tražim samo jedno:
Da se mom ocu omogući pristup kanalizacionoj mreži pod uslovima koji važe za njegov slučaj i da o njegovom zahtevu konačno bude doneta odluka.
Godinama sam pokušavala da ovaj problem rešim mirnim putem.
Razgovarala sam, čekala, dostavljala dokumentaciju, prihvatila i da platim priključak, prihvatila i predloženu saglasnost.
I opet — čekam.
Zato sada tražim odgovor.
Od JKP „Vodovod Šabac“ zahtevam jasno objašnjenje zbog čega ovaj postupak toliko dugo traje i šta je potrebno da se konačno okonča.
Od gradonačelnika Šapca zahtevam da se upozna sa ovim slučajem i zatraži od nadležnih odgovor.
Obraćam se i institucijama nadležnim za zaštitu prava osoba sa invaliditetom, Zaštitniku građana, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava — da obrate pažnju na ovaj slučaj i pomognu da se utvrdi zbog čega postupak toliko dugo traje.
Ne tražim privilegiju.
Ne tražim političku uslugu.
Ne tražim da se bilo ko zaobilazi.
TRAŽIM DA INSTITUCIJA RADI SVOJ POSAO I DA GRAĐANIN DOBIJE ODGOVOR.
Ako je odgovor „da“ — recite kada.
Ako je odgovor „ne“ — recite zašto.
Ali nemojte više da bude:
„Sačekajte.“
„Biće rešeno.“
„Samo što nije.“
Jer je prošlo previše godina za „samo što nije“.
DOSTA JE BILO ČEKANjA.
DOSTA JE BILO ODUGOVLAČENjA.
VREME JE ZA JASAN ODGOVOR." navodi se u pismu naše čitateljke