Danas je Velika subota

Danas pravoslavni vernici obeležavaju Veliku subotu, poslednji dan Nedelje stradanja i smrti. Velika subota je trenutak kada se završavaju sve pripreme za Uskrs. Iako je dan obeležen tišinom i mirnim zadržavanjem, u fokusu su rituali, običaji i svakodnevni poslovi koji prate prelaz iz žalosti u radost.

Dan žalosti i završetak priprema

Velika subota se u narodu još naziva strasna subota, zavalita ili dugačka subota, što upućuje na duge Hristove muke na raspeću. Ovi nazivi su kroz vekove podsećali vernike da se dobro delo i pažnja prema drugima smatraju važnim – običaj koji je opstao i kao moralni okvir zajednice.

Ovo je i dan kada se u domovima završavaju svi poslovi neophodni za Vaskrs. Sprema se i čisti kuća, priprema hrana i ruho, a rano ujutru pre izlaska sunca farbaju se jaja. U Homolju se mesi tradicionalni vaskršnjak, okićen bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu pripremaju manji kolačići koji se posle bdenija nose na groblje, preliveni vinom i okađeni.

Velika subota predstavlja i kraj posta. U etnološkom smislu, ona je most između perioda žalosti i slavlja, kada se zajednica okuplja, obnavlja običaje i priprema za najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje. Čišćenje kuće, spremanje hrane, bojanje jaja i molitva predstavljaju povezivanje sa tradicijom, ali i sa vrednostima zajedništva, rada i pažnje prema drugima.