Danas slavimo Malu Gospojinu

Danas se slavi Mala Gospojina kao uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.

Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog. 

Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica. Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.

Narodni običaji

Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Na Malu Gospojinu u mnogim našim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.