Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici praznuju dan Svetog velikomučenika Dimitrija

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatijeg kao Mitrovdan. Ovaj datum se u predanju označava i kao hajdučki rastanak, i doba je godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Rimski vojnici izboli su ga kopljima početkom 4. veka.

Narodna verovanja

Narodna verovanja kažu da bi uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako trebalo da bude kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.To se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.

Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima. Ako je vedro, po narodnom verovanju, zima pred nama biće oštra.

U srpskom narodu Mitrovdan se smatra za hajdučki rastanak i vreme početka zime. Na Mitrovdan su se, naime, hajduci rastajali da bi kod jataka proveli zimu i ponovo su se sastajali o Đurđevdan sledeće godine. Tako je i nastala krilatica Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.

Šabac reporter