110 GODINA OD ALBANSKE GOLGOTE: SEĆANJE NA STRADANJE KOJE NE SME DA UTIHNE

Navršava se 110 godina od Albanske golgote, jednog od najtragičnijih i ujedno najuzvišenijih poglavlja srpske istorije. U zimu 1915. i proleće 1916. godine, srpska vojska i desetine hiljada civila krenuli su u povlačenje preko albanskih planina, bežeći pred združenim napadom austrougarske, nemačke i bugarske vojske. Taj put, dug više od 700 kilometara, ostao je upamćen kao simbol stradanja, ali i istrajnosti jednog naroda.

Prema procenama, u povlačenje je krenulo više od 400.000 ljudi. Glad, studen, bolesti, iscrpljenost i napadi naoružanih plemena odneli su desetine hiljada života. Podaci Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca govore da je u Albanskoj golgoti stradalo oko 77.455 vojnika i približno 140.000 civila. Mnogi od njih nisu imali grob – njihova grobnica ostali su planinski prevoji i obale Jadrana.

Povlačenje je teklo u tri glavna pravca. Prva kolona, u kojoj su bili kralj Petar I, vlada i diplomatski kor, krenula je iz Prizrena ka Lješu. Glavnina vojske povlačila se od Peći preko Crne Gore ka Skadru, dok je Timočka vojska išla preko Debra, Elbasana i Tirane ka Draču. Za preživele, spas je stigao početkom 1916. godine iskrcavanjem na Krf, odakle će se srpska vojska oporaviti i vratiti na Solunski front.

Ipak, 110 godina kasnije, postavlja se pitanje koje boli: zašto je Albanska golgota sve ređe prisutna u javnom prostoru? Zašto o jednom od najvećih stradanja u nacionalnoj istoriji gotovo da nema sistematične medijske pažnje, dokumentarnih sadržaja i ozbiljne javne rasprave? Sećanje na Albansku golgotu nije pitanje prošlosti, već odgovornosti sadašnjosti.

Obeležavanje ovog jubileja nije poziv na mržnju, niti na reviziju istorije, već na poštovanje žrtve. Narod koji zaboravlja svoje stradanje rizikuje da izgubi razumevanje sopstvene istorije i vrednosti na kojima je opstao. Albanska golgota je bila pad do samih granica ljudske izdržljivosti, ali i dokaz da ni tada srpska vojska i država nisu prestale da postoje.

Zato 110 godina od Albanske golgote nije samo godišnjica. To je opomena da sećanje mora da živi – u obrazovanju, medijima i javnoj svesti – jer je ono najmanji dug koji danas imamo prema onima koji su, prolazeći kroz led, glad i smrt, sačuvali pravo budućih generacija na život i slobodu.