Setva kukuruza – ključ je u dobroj pripremi njive

Setva kukuruza je pred nama, a reč je o kulturi koja zauzima više od polovine obradivih površina u Srbiji. Upravo zato, pravilna priprema zemljišta ima presudan uticaj na prinos. Većina ratara je osnovnu obradu obavila još u jesen. Time je zemljište postalo rastresitije, smanjena je zakorovljenost, a istovremeno je omogućeno bolje zadržavanje vlage. Ta zimska vlaga kasnije ima veliku ulogu tokom letnjih meseci, kada kukuruzu najviše treba za formiranje klipa i zrna.

Kako pripremiti zemljište pre setve

Predsetvena priprema ima jedan jasan cilj — da obezbedi optimalne uslove za klijanje i nicanje. To znači dovoljno vlage i pravilnu strukturu zemljišta: čvrstu posteljicu i rastresit površinski sloj. Takva kombinacija omogućava dobar kontakt semena sa vlagom, ali i lak prolazak mladih biljaka ka površini. Rezultat je brže i ujednačeno nicanje, što je osnova za dobar prinos.

Ovu pripremu treba obaviti 7 do 10 dana pre setve. Važno je da broj prolaza mehanizacije bude minimalan, kako bi se izbeglo sabijanje zemljišta i očuvala njegova struktura. Prvi prolaz treba uraditi što ranije u proleće, kako bi se zatvorile brazde i sačuvala vlaga iz zimskog perioda. Neposredno pred setvu dovoljno je jedno ili dva prohoda drljačom ili setvospremačem, na dubini oko 10 cm. Time se smanjuje gaženje zemljišta i gubitak vlage usled isparavanja. Treba voditi računa da se zemljište ne „pretera“ obradom — previše usitnjena ili sabijena površina može imati negativan efekat na razvoj biljaka. Cilj je postići stabilan i zdrav površinski sloj koji omogućava nesmetan razvoj korena i mlade biljke.

Đubrenje – važan korak za dobar start

Predsetveno đubrenje ima ključnu ulogu jer obezbeđuje hranljive materije u najosetljivijoj fazi razvoja – klijanju i nicanju. Može se obaviti neposredno pre setve ili zajedno sa setvom, kao startno đubrenje. Đubrivo se unosi u setveni sloj zemljišta, gde će seme biti položeno, kako bi biljke odmah imale pristup potrebnim hranivima.
Preporučene količine hraniva su:
Azot (N): 120–150 kg/ha
Fosfor (P₂O₅): 60–80 kg/ha
Kalijum (K₂O): 60–80 kg/ha
Izbor đubriva zavisi od toga šta je već primenjeno u osnovnoj obradi. Najčešće se tada koriste formulacije sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, poput NPK 8-24-16, u skladu sa analizom zemljišta. Ako je u osnovnom đubrenju već unet veći deo potrebnih hraniva, u predsetvenoj fazi može se koristiti uravnoteženo đubrivo poput NPK 15-15-15. U slučaju da su fosfor i kalijum već u potpunosti obezbeđeni, tada se dodaje samo azot, kroz đubriva kao što su urea, KAN ili AN.

M.S.