Detinjci – praznik porodične sloge i radosti dece

U treću nedelju pred Božić, u pravoslavnoj tradiciji obeležava se praznik Detinjci, prvi u nizu porodičnih praznika koji najavljuju rođenje Isusa Hrista. Vreme do Božića u pravoslavlju meri se upravo ovim praznicima – Detinjcima, Matericama i Ocima.

Na Detinjce, roditelji izjutra rano, ili po povratku sa bogosluženja, simbolično „vezuju“ svoju decu, ponegde čak i onu u kolevci. Za vezivanje se najčešće koriste kaiš, gajtan, kanap ili deblji konac, a obično se vežu ruke ili noge deteta, dok se drugi kraj privezuje za sto ili stolicu.

Ovaj običaj ima višestruku simboliku. Pre svega, on predstavlja čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje. Istovremeno, Detinjci podsećaju ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer se veruje da će se čovek dobrim delima i pošteno stečenom imovinom „otkupiti“ i pred ljudima i pred Bogom, naročito na Strašnom sudu.

Deca se na ovaj dan „dreše“ poklonima ili poslasticama koje su, često, unapred pripremila štedeći tokom godine. Nakon što se „odreše“, roditelji ih odvezu, a poklone potom vraćaju deci kako bi se počastila.

Pošto Detinjci uvek padaju u nedelju posle praznika Svetog Nikole, u narodu se kaže da „Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone“. Vernici se tog dana podsećaju i Hristovih reči: „Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im, jer je takvih Carstvo Božije“.

Detinjci, kao i Materice i Oci, provode se u duhu zajedništva i porodičnog okupljanja. Sledeće nedelje obeležavaju se Materice, kada su darodavci majke, dok se poslednje nedelje pred Božić slave Oci, kada poklone deci daruju očevi.

Na taj način, ovi praznici čuvaju duh porodične bliskosti i radosti, pripremajući vernike za najradosniji hrišćanski praznik – Božić.