MLEČNO GOVEDARSTVO NA APARATIMA

Da li je država pokušala da interveniše kako bi se rešilo pitanje otkupa mleka, da li je učestvovala u obaranju otkupnih cena, šta se radi po pitanju kontrole uvoza, da li će i kada biti isplaćena dugovanja po osnovu premija za treći kvartal i podsticaja za tov? Pitanja su koja danas dolaze iz svih delova Srbije, a na koje odgovore traže proizvođači mleka, koji apeluju da ovakva situacija nije bila ni za vreme sankcija i bombardovanja kakva je sada i najavljuju blokadu saobraćajnica i institucija.

Proizvođači ističu da se sve češće suočavaju sa prosipanjem mleka, da mlekare ne vrše otkup. Neki od njih kažu da su prinuđeni da prosipaju jer nisu pronašli čak ni džabe da neko hoće da uzme, a postoje čak i primeri gde su se proizvođači brzo organizovali i obezbedili potrebne uslove i od mleka napravili po više stotina kilograma sira, ali da se i tu javio problem plasmana. Izričiti su u stavu da situacija u kojoj je mleko bilo 78din/l u septembru 2022.godine, a da je danas oko 50din/l nije održiva i da nakon sušne godine, umanjenih prinosa i znatno skuplje hrane ovakav paritet ne mogu da prežive.

Niska otkupna cena, kašnjenje subvencija i višemesečni dugovi prema poljoprivrednicima od strane mlekara za otkupljeno mleko uz sve češću obustavu otkupa vode gašenju proizvodnje mleka u Srbiji.

Mlekare tvrde da su im zalihe pune, a iz resornog Ministarstva poljoprivrede poručuju da nema uvoza mleka. Poljoprivrednici ovo smatraju nemogućim i pitaju ko ne govori istinu mlekare ili ministarstvo? Nije moguće da u trenutcima kada troškovi proizvodnje beleže rast dolazi do pada cene gotovog proizvoda, smanjenja otkupa i to drastičnog, rasta zaliha, a da nema uvoza. Ne morate biti stručnjak da vam bude jasno da je kriza izazvana veštački i da ona nije rezultat tržišnih kretanja, već radnji na koje je država morala da ima spreman odgovor. Tako bi se ponela država koja vodi odgovornu politiku prema zaštiti proizvodnje zdrave hrane, koja je jedan od osnovnih preduslova nezavisnosti i suverenosti jednog naroda.

Ministar Glamočić za trenutnu situaciju okrivljuje odnose SAD-a i EU i nemogućnost izvoza mleka iu EU u SAD, što prouzrokuje da viškovi mleka iz EU završavaju na našem tržištu. Dodaje da je izvoz veći od uvoza za oko 30% i da država ne može da zabrani uvoz jer bi to negativno uticalo na izvoz. Ministar rešenje vidi u građanima i poručuje im da povećaju knzumiranje mlečnih proizvoda.

Agroekonomski analitičar su stava da ovo nije neka nova pojava. Oni navode da je ovo posledica nekontrolisanog uvoza mleka u prahu, pasterizovanog mleka i tvrdih sireva. Uvoznički lobi po njihovom mišljenu je jak i u dobroj komunikaciji sa trgovinskim lancima što za proizvod ima to da viškovi iz EU završe na našem tržištu.

Oni rešenje vide u tome što će se prvo rešiti čije su premije, da li one pripadaju proizvođaču ili mlekarama. Kako kažu kada država krene isplatu subvencije koja nije mala, mlekare smanje otkupnu cenu mleka i tako subvencije preliju na neki način sebi. Zabrana uvoza je moguća, ali komplikovana, ali je zato nužno uvesti sistem kvota.