Danas su Miholjske zadušnice

Miholjske zadušnice su jedan od četiri glavna zadušna dana u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posvećen sećanju na preminule. 

Naziv potiče od činjenice da uvek padaju prvu subotu pre Miholjdan. Ove zadušnice obično se održavaju u prvoj polovini oktobra i nazivaju se i “jesenji zadušni dan”.

U godini SPC izdvajaju četiri takva dana:

• Prolećne zadušnice (prije Velikog posta)
• Duhovske (pred Svetu Trojicu)
• Miholjske (jesen)
• Mitrovske / zimske

Običaji i prakse na Miholjske zadušnice

1. Liturgija i parastos

U crkvama se služi sveta liturgija, a nakon toga parastos za preminule. Tokom parastosa sveštenik preliva vino preko žita (kuvanog žita) – simbol večnog života i spasenja.

2. Poseta grobljima, uređivanje grobova i paljenje sveća

Nakon liturgije vernici idu na grobove svojih najmilijih. Grobovi se čiste, uređuju, uređuju se i kiti cvećem, ostavlja se žito i vino, a sveće se pale.

U mnogim krajevima sveštenik izlazi na groblje da okadi grobove, a ako nije u mogućnosti – neko od okupljenih obavlja kadenje tamjanom.

3. Hrana, posluženje i milosrđe

Običaj je da se na grobove ili pored njih iznosi hrana: pita, pecivo, kuvana jaja, ponekad pečenje, kafa, voda. Na groblju se valja makar sesti i pojesti jedan zalogaj u znak poštovanja prema pokojnicima.

Ponudama se služe rođaci, ali se ne odbija ni neznanim osobama koje pristupe grobnom mestu – smatra se nepoštovanjem prema dušama umrlih. U nekim mestima običaj je da se deli milostinja (hrana, novac, odeća) u ime pokojnika.

4. Simbolika sveće, žita i vina

• Sveće: simbolizuju Hristovu svetlost i molitve živih za duše preminulih.
• Žito: kuvanom pšenicom (žito) simbolizuje se besmrtnost i vaskrsenje.
• Vino: preliveno vino u parastosu ima simboliku Hristove krvi i spasenja duša.

5. Ako ne možete ići na groblje

Ako je groblje daleko ili je iz drugih razloga nedostižno, vernici mogu upaliti sveću za dušu pokojnika u crkvi i prisustvovati parastosu u hramu.