Mitrovdan – dan hajdučkog rastanka i narodnih običaja

Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, poznat kao Mitrovdan, u narodnoj tradiciji ima posebno mesto. Kao i Đurđevdan, ovaj dan označava vreme kada, prema verovanju, čovek treba biti u svom domu – jer ako se tada noći pod tuđim krovom, veruje se da će se tako provesti čitave godine.

Mitrovdan u narodnoj predaji ima i „hajdučki“ značaj. U vreme kada šume ogole i više ne mogu pružiti utočište, hajduci su se na Mitrovdan rastajali, dogovarajući kod kog će jataka provesti zimu. Zato je u narodu ostala poznata izreka: „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak.“

U doba osmanske vlasti hajduci su predstavljali simbol borbe za slobodu, otpor zulumima i nepravdi. Njihova hrabrost opevana je u narodnim pesmama o junacima poput Starine Novaka, Hajduk Veljka, Čučuk Stane i Kostreš harambaše.

Zanimljiva su i tumačenja porekla reči hajduk. Dok neki smatraju da potiče iz arapsko-turskog jezika, značenja „odmetnik“ ili „razbojnik“, drugi istraživači ukazuju da je u srpski i turski jezik mogla preći iz mađarskog. Postoje i teorije koje reč hajduk povezuju sa sanskritskim oblikom aydh, što znači „boriti se“ ili „suprotstaviti se“, te se tako u značenju „ratnik“ ili „protivnik“ razvila forma ajduk.

Bez obzira na poreklo, hajduci su u narodnoj svesti ostali upamćeni kao junaci i borci za pravdu. U vreme turske vlasti, godišnji porez se plaćao u dva dela – na Đurđevdan i na Mitrovdan, što je dodatno učvrstilo značaj ovih praznika u narodnom kalendaru i kolektivnom sećanju.

Mitrovdan je tako i danas dan koji podseća na hrabrost, veru i snagu naroda da se izbori za slobodu, kao i na običaje koji čuvaju duh tradicije kroz vekove.

Šabac reporter

.