Kuzmanović: „Čas od 30 minuta je kao da stavljate so na ranu“

Gostujući u podkastu Šabac reporter, profesor srpskog jezika Velimir Kuzmanović govorio je o aktuelnoj najavi skraćenja školskog časa sa 45 na 30 minuta, otvarajući niz pitanja o suštini obrazovne reforme u Srbiji. Da li je reč o modernizaciji nastave ili o priznanju da sistem ne funkcioniše? Kakve će posledice takva odluka imati po učenike, nastavnike i kvalitet znanja?

Profesor Kuzmanović smatra da se najava skraćenja časova može posmatrati iz dva ugla – stručnog i političkog.

„Sa stručne strane, taj predlog je podjednako besmislen koliko i glup. Pre svega, došao je od predsednika države, koji za to nema nikakve kompetencije. On nema ni odgovarajuću stručnu spremu, niti bi mogao da radi ni u osnovnoj ni u srednjoj školi. Neko ko ne može da radi u školi doneo je odluku koja praktično nema nikakvog smisla. To je kao da stavljate so na ranu – umesto da se rešavaju nagomilani problemi u prosveti, uvode se novi“, kaže Kuzmanović.

Sa političke strane, on u ovoj odluci vidi jasnu nameru vlasti.

„Meni je potpuno jasna namera Vlade da na određeni način reaguje prema Univerzitetu i srednjim školama, koje su jasno pokazale spremnost da se pobune protiv svih nelegalnih stvari koje su se dešavale u poslednjih godinu dana“, navodi on.

Profesor se osvrnuo i na stanje motivacije među učenicima, ističući da je problem mnogo dublji od dužine časa.

„Naša deca su demotivisana iz vrlo jednostavnog razloga – više ne znaju čemu znanje služi. Već deset ili petnaest godina fakulteti izdaju diplome iza kojih ne stoji znanje. Deca to shvataju i osećaju. Za znanje se danas bore uglavnom oni koji planiraju da odu u inostranstvo. Oni koji ostaju ovde otvoreno govore o kupovini diploma i o tome da znanje nije neophodno“, upozorava Kuzmanović.

Ipak, saglasan je da određene promene u organizaciji nastave imaju smisla, ali ne na svim nivoima obrazovanja.

„Po mom iskustvu, možda bih se složio da je skraćenje časova opravdano od prvog do četvrtog razreda. Ta deca su zaista preopterećena, u školi provode mnogo više vremena nego što smo mi nekada provodili“, objašnjava on.

Govoreći o praktičnim problemima u učionici, profesor ukazuje na nemogućnost kvalitetnog rada sa učenicima u kraćem vremenskom periodu.

„Roditelji često pitaju: ‘Zašto mi dete nauči gradivo na privatnom času?’ Zato što je na privatnom času 45 minuta posvećeno samo njemu. U redovnoj nastavi, na času od 45 minuta, nastavnik ima oko minut i po po učeniku. Sa časom od 30 minuta nećemo imati ni minut po učeniku. Kako ispitivati decu, kako raditi? I, na kraju krajeva, da li uopšte postoji neka zemlja u Evropi gde čas traje 30 minuta? To je izmišljena priča, bez ikakve veze sa logikom i zdravim razumom“, poručuje Kuzmanović.

On je u razgovoru otvorio i pitanje prava zaposlenih u prosveti, posebno uloge sindikata.

„Imamo državne sindikate koji, u saradnji sa državom, donose potpuno protivustavan zakon po kome zaposleni koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu mogu da je dobiju u punom iznosu samo ako su članovi državnog sindikata. Ako nisu, dobijaju polovinu. Dakle, neko ko je radio 30 ili 40 godina u školi ima zakonsko pravo na jubilarnu nagradu, ali mu se to pravo uskraćuje jer ne želi da bude član određenog sindikata“, zaključuje profesor Kuzmanović.

Celu epizodu podkasta Šabac reporter, u kojoj profesor Velimir Kuzmanović detaljno govori o skraćenju školskog časa, stanju u obrazovanju, demotivaciji učenika i položaju zaposlenih u prosveti, možete pogledati na našem YouTube kanalu Šabac reporter, kao i na zvaničnoj Facebook stranici.