Ko i kako bira dobitnike Aprilske nagrade Šapca?

Aprilska nagrada grada Šapca, ustanovljena kao najviše gradsko priznanje, po svojoj suštini trebalo bi da predstavlja simbol vrednosti koje jedan grad neguje i želi da istakne pred svojim građanima. Ona nije samo ceremonialni čin, niti puka svečanost u kalendaru lokalne samouprave, već javna poruka o tome šta zajednica smatra zaslugom, čašću i primerom za budućnost. Upravo zato način na koji se nagrada dodeljuje jednako je važan kao i imena onih koji je dobijaju.

Prema odluci kojom je nagrada ustanovljena, Aprilska nagrada dodeljuje se u tri kategorije: za ukupan razvoj i promociju grada Šapca, za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda, kao i za razvoj sela, poljoprivrede i mesnih zajednica. Sama pravila jasno predviđaju i proceduru – Komisija objavljuje javni poziv za dostavljanje predloga kandidata u lokalnim medijima i na zvaničnom sajtu grada, a pravo predlaganja imaju sva pravna i fizička lica sa teritorije grada.

Upravo na tom mestu ove godine pojavljuju se prva pitanja. Javnost nije imala priliku da vidi objavljen poziv za predlaganje kandidata, niti je građanima jasno predstavljeno da li je konkurs sproveden u skladu sa odlukom. Ako je javni poziv izostao, onda se postavlja pitanje da li je zajednici uskraćeno pravo da učestvuje u izboru onih koji će je predstavljati kroz najviše gradsko priznanje. A ako je poziv postojao, zašto nije bio dovoljno vidljiv da ga građani primete? U oba slučaja ostaje utisak netransparentnosti.

Ni sama svečana dodela nije prošla bez nedoumica. Dok su prethodnih godina ceremonije održavane na javnim gradskim mestima, dostupnim građanima i simbolično vezanim za urbani identitet Šapca, ovogodišnja akademija održana je u hotelu „Sloboda“. Tek nakon održavanja događaja javnost je saznala gde je nagrada uručena. Time je manifestacija, koja bi po prirodi stvari trebalo da pripada svim građanima, ostala zatvorena u prostoru koji nije imao istu javnu dimenziju kao ranije lokacije.

Ovogodišnji laureati su Darko Glišić, ministar za javna ulaganja, Ljuba Aličić, pevač narodne muzike, i Tamara Grujić, autorka humanitarne emisije „Radna akcija sa Tamarom“. Svako od njih ima prepoznatljiv javni rad u svojoj oblasti. Međutim, Aprilska nagrada nije priznanje za popularnost niti za funkciju samu po sebi, već za konkretan doprinos gradu Šapcu u oblastima koje odluka precizno definiše. Zato bi obrazloženja dodeljenih priznanja morala biti jasna, detaljna i lako dostupna javnosti.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da se u istoj kategoriji nalaze promocija grada, demokratske vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda. To su visoki i zahtevni kriterijumi koji podrazumevaju više od javne vidljivosti. Oni traže doslednost, integritet i konkretne rezultate. Kada se takva priznanja dodeljuju bez široke javne rasprave i bez transparentnog procesa kandidovanja, neminovno se otvara prostor za sumnju da li su kriterijumi bili stručni ili politički.

Najveći problem, međutim, ne leži nužno u imenima dobitnika, već u poverenju građana u institucije. Javna priznanja imaju smisla samo ako građani veruju da se dodeljuju po pravilima, u transparentnom postupku i na osnovu zasluga. Kada izostanu konkurs, javnost i dostupne informacije, tada svaka odluka – ma kakva bila – ostaje opterećena sumnjom.

Gradovi svoje vrednosti ne pokazuju samo kroz one koje nagrađuju, već i kroz način na koji to čine. Zato Aprilska nagrada grada Šapca zaslužuje da bude više od protokola: da bude primer otvorenosti, poštovanja sopstvenih pravila i uvažavanja građana kojima pripada.

Šabac reporter