Preporuke za roditelje i decu kod pojave enterobijaze

Dečija glista (lat. Enterobius vermicularis) je parazit iz grupe crva (helminta) koji kod ljudi, koji su im jedini prirodni domaćini, izazivaju bolest koju nazivamo enterobijaza. Glista izgleda poput belog končića, ženka je duga 8–13mm, a mužjak 2–5mm. Enterobius vermicularis, poznat i kao dečja glista, parazit je koji izaziva oboljenje pod nazivom enterobijaza. Ovo je jedno od najčešćih parazitarnih oboljenja, naročito kod dece, ali se može javiti i kod odraslih. Vrlo se lako prenosi u kolektivima (obdaništima), kao i među članovima istog domaćinstva.

Odrasle gliste žive u crevima čoveka (na kraju tankog i početnom delu debelog creva), hrane se crevnim sadržajem i sluznicom, pa ponekad mogu oštetiti sluzokožu creva, stvarajući sitne ranice. Gravidne ženke nose oko 11.000 jajašaca, spuštaju se prema anusu (čmaru), kroz koji aktivno izlaze, naročito noću, i polažu lepljiva jajašca na koži analne, perianalne regije, skrotuma, genitalnog područja, ali i u vagini, mokraćnoj bešici i materici, pa čak i trbušnoj duplji, nakon čega uginu. Jaja postaju zarazna u roku od par sati po polaganju. Izvan organizma domaćina jaja preživljavaju manje od dve nedelje. Čovek se zarazi ako takva jajašca proguta. U tankom crevu se iz njih oslobađa larva koja se presvlači dva puta i postaje odrasli oblik. Polnu zrelost gliste dostižu za 15–43 dana, a žive oko dva meseca.

Infestacija dečjim glistama je rezultat unosa jaja glista u organizam. Deca se najčešće zaraze direktnim kontaktom, odnosno dodirom sa zaraženim osobama, ili kontaktom sa kontaminiranim predmetima (igračke, kvake, stolovi, posteljina, garderoba). Jaja parazita dospevaju prvo na ruke, zatim u usta, a nakon što se progutaju dospevaju u creva gde se u roku od 2 do 4 nedelje razvijaju u odrasle gliste. Odrasle gliste žive u debelom crevu i tu se hrane sadržajem iz creva. Noću, kada osoba miruje i mišići su opušteni, ženke glista izlaze iz završnog dela debelog creva i polažu jaja na kožu oko anusa.

Odrasle gliste ne ulaze kroz kožu i ne prelaze sa osobe na osobu kao odrasli oblici — infestaciju izazivaju isključivo jaja parazita koja se gutaju.

Simptomi enterobijaze
Simptomi infestacije dečjom glistom uglavnom nisu teški i ozbiljni po zdravlje, ali ipak mogu biti veoma neprijatni i značajno pogoršati kvalitet života. Glavni simptom zbog koga se pacijent javlja lekaru je svrab perianalne regije (oko čmara), koji je naročito izražen noću, kada ženke parazita polažu jajašca. Zbog izraženog svraba infestirane osobe se često češu, pa time oštećuju kožu i sluznicu, a na oštećenjima mogu nastati sekundarne bakterijske upale ili ekcemi. Kod dece se može javiti razdražljivost, nemirno spavanje ili nekontrolisano mokrenje tokom sna. U određenom broju slučajeva infestacija dečjom glistom može biti i bez simptoma, a u ekstremnim situacijama mogu nastati komplikacije usled migracije glista u slepo crevo, ulaska u trbušnu duplju ili reproduktivni trakt ženske dece, gde uzrokuju zapaljenske procese.

Koji su simptomi enterobijaze?
Svrab u predelu anusa (naročito uveče i tokom noći) – najčešći simptom

Nemir i nesanica

Razdražljivost

Bol u stomaku, nadimanje i mučnina

Gubitak apetita ili promene u apetitu

Vidljive gliste u stolici ili donjem vešu

Kod devojčica – iritacija genitalne regije

Prenošenje
Infekcija se prenosi feko-oralnim putem, najčešće preko prljavih ruku, kontaminiranih predmeta, posteljine ili igračaka. Jaja parazita dospevaju u digestivni trakt, gde se razvijaju u odrasle gliste. Ženke zatim migriraju ka analnom otvoru, najčešće noću, gde polažu jaja — što izaziva karakterističan svrab u predelu anusa, posebno tokom noći i ujutru (pruritus ani). Nakon češanja, jaja parazita najčešće ostaju ispod noktiju i dalje se prenose neadekvatnim održavanjem higijene. Pored svraba, simptomi mogu biti i nemiran san, razdražljivost, bolovi u stomaku, kao i pojava glista u stolici.

Infestacija kod čoveka nastaje analno-oralnim putem, kod dece najčešće autoinfekcijom preko prljavih prstiju prenošenjem jajašaca ispod noktiju (dete se češe zbog svraba anusa). Moguć je prenos infekcije preko zaraženih predmeta, donjeg rublja, posteljine, pa čak i udisanjem prašine u kojoj se nalaze jajašca. Opisana je i retroinfekcija, odnosno povratak glista iz perianalne regije u crevo.

Dijagnostika
Za postavljanje dijagnoze enterobijaze pregled stolice ima malu dijagnostičku vrednost, jer se jajašca u stolici nalaze retko (u oko 5% slučajeva), a ponekad se na površini stolice mogu videti odrasle gliste. Metoda izbora u dokazivanju infekcije malom dečjom glistom je uzimanje perianalnog brisa lepljivom celofanskom trakom („selotejp“).

Najpouzdaniji način dijagnostikovanja je laboratorijska analiza – tzv. perianalni otisak. Uzorak se uzima ujutru pre pražnjenja creva i pre higijene, a zatim se u laboratoriji pregleda pod mikroskopom radi otkrivanja jaja parazita karakterističnog izgleda. Jedan negativan nalaz ne isključuje mogućnost zaraze, pa je potrebno dobiti tri uzastopna negativna nalaza da bi se smatralo da infekcija ne postoji.

Lečenje
U lečenju enterobijaze lek izbora su mebendazol ili albendazol, a terapiju je potrebno ponoviti nakon 14 dana. Prvim lečenjem uništavaju se odrasle gliste, a ponovljena terapija služi za uništavanje glista koje su se u međuvremenu razvile iz preostalih jaja ili larvi. Lečenje je jednostavno i efikasno, a zbog lakog prenosa infekcije preporučuje se da svi članovi domaćinstva istovremeno sprovedu terapiju uz strogu higijenu ruku, posteljine i donjeg rublja.

Prevencija
Održavanje lične higijene je najvažnija mera prevencije: redovno i temeljno pranje ruku, kratki i čisti nokti, svakodnevno kupanje, često pranje posteljine i odeće na temperaturama iznad 60°C, kao i redovno čišćenje prostora i igračaka. Ukoliko ima više infestiranih u jednoj grupi ili porodici, potrebno je istovremeno lečiti sve članove, bez obzira na simptome.

Enterobijaza_preporuke_roditelji