Rekordan rod pšenice u Srbiji, ali niska otkupna cena baca senku na žetvu 2025

Žetva pšenice u Srbiji za 2025. godinu odavno je završena, a zabeležen je jedan od najboljih rodova u ovoj deceniji. Ostvarena je proizvodnja od oko 3,6 miliona tona, što predstavlja porast od više od 26,9% u odnosu na prethodnu godinu. Prosečan prinos iznosio je oko 6,1 tonu po hektaru. U pojedinim delovima zemlje, gde su tradicionalno prinosi veći – poput Pomoravlja, Srema i Mačve – zabeleženi su i prinosi od preko 9, pa čak i 10 tona po hektaru.

Uslovi tokom proleća i leta bili su relativno povoljni, što je doprinelo tome da pšenica nije pretrpela velike gubitke i štetu, što je ove godine razlikuje od drugih kultura, pre svega kukuruza. To, međutim, ne znači da je prošla potpuno bez oštećenja – visoke temperature u fazi sazrevanja donekle su negativno uticale na parametre kvaliteta.

U Pomoravlju je žetva završena u dobrim uslovima, sa prinosima od 5 do 6 tona po hektaru. Vojvodina će takođe pamtiti žetvu kao uspešnu i realizovanu bez velikih poteškoća, ali i po nešto nižem kvalitetu zrna, posebno u pogledu sadržaja proteina, koji je u mnogim slučajevima bio ispod 11%. Slična situacija je i u Mačvi, žitnici Rimskog carstva, gde su se prinosi kretali u proseku od 6,5 do 7 tona. Bilo je parcela sa više od 9, pa čak i 10 tona po hektaru, ali kao i u Pomoravlju i Vojvodini, kvalitet zrna nije bio na najvišem nivou. Opšti zaključak je da govorimo o dobrom prinosu, ali i o izazovima u pogledu kvaliteta sa kojima se domaća proizvodnja suočava.

Time dolazimo do dela koji će i u narednim godinama bitno uticati na visinu i kvalitet prinosa, kao i na samu zasejanu površinu. Reč je o ekonomskoj uspešnosti proizvodnje, odnosno odnosu troškova i ostvarenog prihoda. Cena pšenice je ono što baca senku na ovogodišnji agrarni uspeh – otkupne cene bile su izuzetno niske, krećući se u rasponu od 18 do 21 dinar po kilogramu. To je ispod procenjene proizvodne cene, koja iznosi oko 26–27 dinara po kilogramu. Država je ponudila otkup za robne rezerve po ceni od 23 dinara, ali pod uslovom da pšenica ima sadržaj proteina veći od 11,5%, što većina proizvođača ne može da ispuni. Prema rečima poljoprivrednika, i niz drugih okolnosti vezanih za izbor otkupljivača za robne rezerve čini ceo proces upitnim.

Više od milion tona roda spremno je za izvoz iz ovogodišnje žetve, uz značajne zalihe koje su ostale od prošle godine. To znači da će poslovi oko skladištenja, logistike i izvoza biti od presudnog značaja. Očekuje se da će tržišta zemalja Balkana, Rumunije i Italije ostati najvažnije izvozne destinacije.

Poljoprivrednici su tokom žetve mogli da odahnu zbog dobrog roda, ali ih je ubrzo sustigla briga zbog niske cene, koja je ozbiljno dovela u pitanje profitabilnost njihovog poslovanja, a time i odluke o narednom ciklusu proizvodnje. Većina se odlučila da proda samo onaj deo roda koji je neophodan za pokriće dugova nastalih tokom proizvodnje, dok će ostatak skladištiti i čekati bolju cenu. Još jednom se pokazalo da dobar rad poljoprivrednika i povoljne vremenske prilike nisu dovoljni za stabilne rezultate – bez jasne strategije i sistema koji država mora da obezbedi, nije moguće ostvariti dugoročnu održivost u proizvodnji.

M.S.