GDE JE NESTAO EVRO – KUD IDE KURS?

Poslednjih dana jedna od najaktuelnijih tema u Srbiji jeste „nestašica“ evra i slabljenje vrednosti dinara. Građani, koji se dobro sećaju hiperinflacije, Dafimenta i ekonomskih potresa devedesetih, s razlogom postaju zabrinuti. Međutim, ključno pitanje je – koliko je ta zabrinutost opravdana?

Stručna javnost je podeljena. Jedan deo ekonomista smatra da je reč o kratkotrajnoj krizi, izazvanoj državnom politikom u specifičnim okolnostima energetske bezbednosti. Prema njihovom tumačenju, država je privremeno zadržala određenu količinu evra kako bi imala mogućnost za hitnu intervenciju u sektoru energetike, što je smanjilo ponudu deviza na tržištu. U kombinaciji sa pojedinim nepromišljenim izjavama zvaničnika, koje je deo javnosti protumačio kao nagoveštaj mogućih ograničenja u platnom prometu, došlo je do povećane potražnje za evrom. A zakon ponude i potražnje je jasan – veća potražnja uz manju ponudu vodi rastu vrednosti evra i padu vrednosti dinara. Prema ovom tumačenju, tržište će se stabilizovati u narednim nedeljama.

Druga grupa ekonomista, iako ne isključuje prethodno objašnjenje, smatra da je problem zapravo mnogo dublji. Oni ukazuju da je realna inflacija višegodišnje znatno viša od zvanične, te da kurs dinara već dugo ne odražava ekonomsku realnost. Postavljaju pitanje kako je moguće da kurs bude stabilan uprkos dramatičnom rastu cena i konstantnom spoljnotrgovinskom deficitu. Odgovor vide u činjenici da se kurs održava veštački – intervencijama države na deviznom tržištu.

Kada zemlja uvozi znatno više nego što izvozi, prirodno raste potražnja za devizama, dok istovremeno ne postoji adekvatna potražnja za domaćom valutom. U normalnim tržišnim uslovima, vrednost evra bi rasla, a dinar slabio. Kako bi to sprečila, država godinama ubacuje značajne količine evra u sistem. Procenjuje se da su se u početku za odbranu kursa trošile oko milijarde evra godišnje, dok se u poslednje dve godine taj izdatak udvostručio – na približno dve milijarde evra.

Time se nameće još jedno ključno pitanje – iz kojih izvora se obezbeđuje tolika količina novca? Srbija nema dovoljno snažnu i konkurentnu privredu, poljoprivreda je pod velikim uticajem vremenskih prilika, a budžetski deficit često zavisi upravo od tih faktora. Pritom, deo stranih investicija više košta državu nego što donosi. Sve to vodi zaključku da se stabilnost kursa održava pre svega – zaduživanjem. Značajan deo rasta javnog duga odnosi se upravo na veštačko održavanje vrednosti dinara i privid makroekonomske stabilnosti.

Takva politika, upozoravaju stručnjaci, ne može trajati beskonačno i neminovno vodi nekoj vrsti „pucanja“ u budućnosti. Da li je taj trenutak sada, zavisi ne samo od ekonomskih, već i od geopolitičkih faktora. Srbija je do sada uspevala da se zadužuje pod relativno povoljnim uslovima, ali ostaje pitanje da li će krediti biti dostupni i u narednom periodu – što možda neće biti samo ekonomska odluka, već i posledica globalnih političkih promena koje su sve očiglednije.

M.S.