Čivijada – duh Šapčana koji niko nije mogao da slomi

Šabac je grad smeha, inata i slobodnog duha. Grad koji je oduvek voleo da se našali, pa makar i na sopstveni račun. Ime koje Šapčani s ponosom nose – Čivijaši – nastalo je iz jednog nestašluka. 

U knjizi "Šabačka Čivijada/pola veka smeha" Stane Munjić, navodi se sledeći podatak:

• "Pripremajući se za prvu Čivijadu 1968. godine, organizatori prvog belosvetskog vašara humora objasnili su da je čivija "duguljasti klin kojim se pričvršćuje kolski točak za osovinu", a da je knez Mihailo Obrenović Šapčane nazvao Čivijašima, jer su mu skinuli čiviju sa fijakera. Ali, postoji i priča da je kralj Milan voleo da svraća u šabačku kafanu "Evropa" i da se kocka s Mačvanima. Zbog nerešenog kockarskog duga, Mačvani su u jednom prilikom ukrali čiviju s karuca, posle čega ih je on nazvao Čivijašima."

Šabac pred prvu Čivijadu 1968. godine (Izvor: Šabačka čivijada – pola veka smeha, autorke Stane Munjić)

U tom duhu, 1968. godine rođena je Čivijada – belosvetski vašar humora i satire. Od 15. do 22. septembra grad je bio sav u šali i dosetci: na ulazu kod železničkog mosta stajala je parola „Ne ljutite se što čekate, ovde počinje Balkan“, ulice su vrvele od aforizama, karikatura i transparenata, a u „Točkonjinom muzeju dosetki“ Vladislava Lalickog prvog dana je prošlo čak 3.500 posetilaca. Bio je to praznik humora kakav do tada nije viđen ni u svetu ni kod nas.

Naslovna strana obnovljenog lista Čivija 1969. godine (Izvor: Šabačka čivijada – pola veka smeha, autorke Stane Munjić)

Ali, nije se vlast mogla smejati zajedno sa narodom. Već 1969. godine zabranjen je list „Čivija“. Te godine iz štampe su izašle dve Čivije – jedna za javnost, druga za javnog tužioca, a ubrzo je zabranjena i knjiga aforizama Milovana Vitezovića "Srce me je otkucalo". Opštinski komitet Saveza komunista sankcionisao je organizacioni Odbor Čivijade zbog navodnih nedoličnih sadržaja tokom manifestacije. Sud u Beogradu je 11. septembra doneo odluku da je list „društveno štetan“, jer je „dominirala crna boja, crna petokraka“ i moto „što zbor kupiš kad zborit ne smiješ“. Posebno su bile sporne karikature – Marksa sa rogovima od srpa i čekića, prosjak kojem prolaznik ubacuje srp i čekić u šešir – i satira Miodraga Stojanovića Dunđera, nagrađenog zlatnom čivijom te godine.

Te 1969. godine, tišina se spustila na Šabac. Tomislav Arsenović se sećao:

• Odjednom je odjeknula vest da je zabranjen list "Čivija". U kancelariji predsednika opštine vladala je tiha atmosfera. Bili su tu političari, pisci, novinari, a svi su ćutali. Miloјko Drulović iz Politike gde je štampano zabranjeno izdanje "Čivije" grmeo je: "Kako vi Šapčani, iz jedne kasabe, menjate režime na ovoj našoj planeti. Ko ste vi da rušite naše sudbonosne revolucije, koje je priznalo čovečanstvo."

Ipak, Arsenović nije odoleo – prilikom komisijskog uništavanja zabranjene „Čivije“, sklonio je jedan paket primeraka. To malo seme otpora sačuvaće se do 1990. godine, kada će "Čivija" ponovo vaskrsnuti.

Duško Radović i Ljubivoje Ršumović sa najmlađom publikom (Izvor: Šabačka čivijada – pola veka smeha, autorke Stane Munjić)

Posle zabrane lista, i sama Čivijada počela je da posustaje. Krajem 1972. godine doneta je odluka o „privremenom“ gašenju, uz obrazloženje da je potrebno „bolje organizovati manifestaciju“ i da nema dovoljno finansijskih sredstava. „Glas Podrinja“ je 1973. godine preneo zvaničan stav: Čivijada mora biti „prožeta zdravim humorom, oslobođena idejnih skretanja“. Iza tih reči krio se samo strah od satire. Privremeno je, međutim, trajalo punih osamnaest godina.

Godine 1990. hrabra grupa entuzijasta rešila je da vrati Šapcu ono što mu je pripadalo – Čivijadu. Manifestacija je ponovo zaživela, ali nije imala lak put. Već 1995. godine nije održana zbog političkih previranja i smena u „Glasu Podrinja“. Bilo je godina kada je posustajala, ali nikada nije nestala. Duh čivijaški, duh koji se šali i kad mu nije do šale, bio je jači od svake prepreke.

Čivijada traje jer traje i duh Šapčana. A Šapčani, čak i kad im nije lako, umeju da se nasmeju – i sebi, i drugima, i životu. Zato Čivijada nije samo manifestacija, ona je ogledalo jednog grada i jedne naravi.

ZANIMLJIVOSTI

• Prva Čivijada održana je davne 1968. godine i trajala je sedam dana od 15. do 22. septembra.
• Sa balkona hotela "Zeleni venac" Šabac je za otvoreni grad humora i satire proglasio prvog predsednika Čivijaške Republike Mihaila Mila Stankovića pesnika, proznog i humorističkog pisca, novinara i dugogodišnjeg urednika humorističkih emisija u Radio Beogradu.
• Prva predsednica Čivijaške Republike bila je Nela Eržišnik komičarka i glumica, za godinu 1970.
• 1972. godine dolazi do privremenog ukidanja Čivijade koje je trajalo sve do 1990. godine, kada je grupa entuzijasta rešila da obnovi ovu manifestaciju. 
• Predsednici Čivijaške Republike bili su i: Branko Ćopić, Milosav Mija Aleksić, Dušan Kovačević, Siniša Pavić, Milenko Zablaćanski, Jelisaveta Seka Sablić, Milan Lane Gutović i drug

MJ